Маштовити умови

Жабанова - Повратак швалера

12/06/2011

Када је швалер мочваре, нама познат као Жабанова, осетио праву љубав и почео да верује у једно ново искуство, које до тада никада није искусио, десило се нешто неочекивано. Доживео је ону лошу страну љубави, превару. Био је затечен и понижен. Гадили су му се сви који су причали да је љубав искрена и вечна. Он је тотално изгубио, тек започету веру, откада га је, његова највећа љубав, преварила са другим жапцем, из далеко префињеније мочваре. Да зло буде још веће, променила је своје станиште и заузела трон на његовом локвању, а од Жабанове се није ни жапски опростила. То га је дотукло за сва времена. Решио је да се баци у промет и да се врати старој швалерацији, јер је схватио да од ове "праве љубави" нема комарца. Док је патио, на свом локвању, кроз воду се полако шуњала једна видра која је кренула у лов на Жабанову. Када је дошла јако близу локвања, он ју је приметио и само рекао.

- Хајде, поједи ме што пре, да ни не осетим. Није ми уопште до живота више.

Видевши да се жабац стварно тако осећа, видра је одустала од своје намере и наставила разговор са њим.

- Али зашто ти није стало до живота, шта ти се догодило?
- Љубав, драга моја предаторко. Преварила ме је моја дивна и једина жабица са другим жапцем.
- Ах, знам о чему причаш.
- Стварно?
- Да да, и ја сам некад била заљубљена, у једног зеца, веровао или не.
- У зеца? Па ти ловиш зечеве!
- Да, знам, али он није био као остали зечеви, имао је нешто посебно у себи. Јако сам га волела.
- Па, шта се догодило?
- Преварио ме је! Са неком мршавом зечицом.
- Очекивано. Па како си то преболела?
- Шта како? Појела сам их у залогају, обоје! Додуше, њу сам испљунула после пар залогаја, јер је била жилава.
- Ау, баш си темпераментна.
- Него шта сам, нема са мном зезања.
- И шта, тек тако си га појела и преболела? А љубав?
- Па него шта, ма каква љубав, мени је у том тренутку љубав улазила на уста.
- Па да, лако је теби, ти си била са својим пленом у вези, па си могла тако лако да се решиш те муке. А ја не могу ни њу ни њега да поједем. А после ове твоје приче, мислим да би се решио ове патње када њих више не би било. Овако само размишљам о томе како уживају на његовом проклетом локвању.
- Али зато ја могу за тебе.
- Учинила би то за мене?
- Па наравно, не заборави да си ми ти отворио апетит и да сам и даље гладна. Причај, где се налазе?
- Ту су у близини, она префињена мочвара.
- Ууу, па ту ми је најслађа храна. Хоћеш да ти их донесем живе, па да гледаш како их једем или шта?
- Донеси ми само његов батак, да имам као сувенир.
- Договорено.

Видра је отишла у лов. После неког времена, Жабанови се мало охладила глава и схватио је да у ствари не жели да његова жаба буде поједена, и да га то неће решити муке, већ ће га то прогањати до краја живота. Упутио се ка префињеној мочвари али било је касно. Угледао је видру како се враћа из шуме, са све батаком у устима. Језа му је прошла кроз тело.

- Готово је. Донела сам ти његов батак. Изволи.
- Хвала, а шта је било.... са.... са њом?
- Њу сам прогутала у једном залогају, не брини, није се патила.
- Јој...
- Чак шта више, напала сам их када су се парили.
- Стварно?! Зар су тако брзо почели да се паре?! Е ако си је појела! Није ми жао уопште. Заслужила је.
- Него шта је и морам ти рећи да је јако укусна.
- Па наравно да је укусна, када сам је цео живот товио са комарцима и бубама.
- Ммммм... свака част, савршена је.
- Хвала, драго ми је да си задовољна. Желео би да ти се још једном захвалим што ме ниси појела и што си ми отворила очи да опет будем онај стари Жабанова.
- Жабанова?! Ти си Жабанова?
- Да, што?
- Па много тога сам чула о теби.
- Као шта на пример?
- Па да си много добар заводник и љубавник.
- Ух, немој сад тако, постидећу се.
- Је л' то истина?
- Паааа, неки кажу тако.
- Желела бих да те пробам.
- Немој молим те да ме поједеш.
- Ма не, будаласта жабо, желела бих да се паримо.
- Стварно? Па не знам да ли ћу моћи.
- Наравно да хоћеш, када је могао зец, можеш и ти.
- Добро, идемо на мој чувени локвањ. Спреми се за дивљу игру Жабанове.
- Ооо и те како сам ја спремна. Пратим те.