Маштовити умови

Рођендан

12/03/2011

Субота је. Напољу је био леп и сунчан дан. Сам почетак јуна. Температура никад боља, нити је било хладно, нити вруће, баш онако како треба. Данас је Мићи рођендан. Ишчекивао је овај дан врло дуго, јер зна да, за сваки рођендан, добија пуно поклона и пара. Пробудио се у цик зоре, са осмехом на лицу, и одмах се бацио на посао. Није се чак ни умио, опрао зубе, ништа. Кренуо је да спрема своју собу, која је била у тоталном хаосу, не би ли се гости, који буду дошли, осећали што пријатније. Због гласног рондања по соби, пробудио је све живе у кући. Врата од његове собе су се отворила.

- Шта радиш ти то, сине?
- Сређујем собу, кево. Зар не видиш?
- Видим али зашто овако рано? И је л' можеш ти то мало тише, знаш да сам дошла из ноћне пре сат времена.
- Па што пре да завршим, да би после могао на миру да уживам и чекам госте. Шта мени причаш то, реци овим стварима од сто кила, што си ми их ти купила. Види какав сам мршав, не могу ни обичну столицу да подигнем а да је не вучем по поду, а камоли ове скаламерије.
- Па што не пробудиш Немању, да ти помогне. Он ионако увек спава до касно, ред би био да почне да устаје мало раније.
- Ма да, па да ме опет после изнавлачи са бејзболком.
- Молим?! Да те шта? Ќаква бејзболка?
- Ништа, ништа, кево, то се ми само тако играмо, зезање, капираш?
- Ко ће да разуме вас младе. Иди код њега у собу и пробуди га да ти помогне. Ја одох да наставим да спавам а ти буди мало тиши.
-Добро, добро. Потрудићу се.

Немања је, три године старији, брат од Миће. Прави парти манијак, знао је да оде од куће, са реченицом "Одо' ја на журку!", док је напољу било још сунца а враћао се када је сунце, већ увелико, освануло нови дан.Противник је било какве дроге али зато обожава алкохол. Апсолвент је права, тренутно на паузи, и има дугогодишњу девојку, Ивану, коју Мића не може очима да види.Наравно,они нису имали појма да је непожељна у Мићином присуству.Она је из угледне,патријархалне породице, али су је родитељи превише размазили, и све живо, што није било по њеној мери,сметало јој је.Мићу је то јако иритирало.

- Ух,јебем ти,ал' је тешка ова фотеља. Нема теорије да ја ово сам пренесем, мораћу ипак да будим оног билмеза. Ваљда га је она његова роспија усрећила синоћ, па није нервозан. Нека ми је Бог у помоћи.

Упутио се ка Немањиној соби. Отворио је врата и полако на прстима ушао.

- Немкице,буразеру,јел спаваш?

Мук.Није било одговора.

- Еј брате,'ајд устај,твом буразеру је данас рођендан. Треба ми помоћ да средим собу за госте. Не желиш ваљда да Ивана прича како смо аљкави.

Мук је и даље владао собом.Мића је водио монолог. Када је видео да нема од тога ништа,покушао је другачије. Ставио је руке на кревет и почео да тресе.

- 'Ало бре,мајмунчино једна,да си се одма' пробудио и дошао у моју собу, да ти ове исте секунде не би полио флајку од две литре ледене воде на главу! И немој да се понављам!
- Кхрљм,мммм... Молим?! Шта си рекао?! Јел сам те ја то добро чуо или ми се учинило, 'ајде понови.
- Гле, па ти си будан. Хе.
- Па нормално да сам будан, када си ме зајахао као тореадор, а таман сам сањао да сам,  са неком плавушом, на јахти, уживамо, гледамо како море таласа, удара у јахту и онда чујем...
- Шта?
- Шта,шта? Па тебе, соме један. Одједном ми се створила твоја глава која ме дозива, са све педеркастим гласићем "Немкице, Немкице" и претворила ми сан из романтичне еротике у одвратни педерски кошмар. Фуј.
- "Немкице" ? Ау брате, па ја те никада не би тако назвао, баш ти је био гадан тај кошмар.
- Не сери, него причај, шта си оно рекао,да се не понаљаш, и зашто си ме пробудио? Колико је то сати уопште?
- Ма то си брате истриповао, само сам те звао и питао те да ми помогнеш да поспремим собу. Седам и десет је.
- Седам и десет је?! Ти мене будиш овако рано због неке глупости која је могла да сачека и после. Је л' ти знаш да сам ја дошао кући у пола шест?
- Не знам али...
- Нормално да не знаш!
- Али...
- Нема али, сада лепо изађи напоље и остави ме да спавам.
- Али морам да спремим собу, данас ми је рођендан, хоћу да ми гости уживају а не да имају осећај као да су дошли у неку бувару и да чекају да неки миш пролети да би употпунио атмосферу.

- Рођендан? Оооооо па извини,батице мој мали, бата је заборавио ,па нека ти је срећан рођендан и да си ми жив и здрав још толико. Ха,ха. Шали се бата, још толико па још једном толико. Довољно ти је.
- Аха, хвала,хвала. Потрудићу се да испуним твоје жеље.
- Па ако баталиш ону дрогу, вероватно и хоћеш.
- То није дрога, то је трава. Само ти уживај у свом алкохолу и опусти се.
- Да, да, наравно. Него, за шта ти треба помоћ?
- Да пренесемо фотељу са једног краја зида на други и морамо да будемо тиши,јер је кева дошла из ноћне.
- Да да,знам,видели смо се пре сат времена. Ок, идемо то да одрадимо.